Filozofija koja je svoju merodavnost dokazala kako kod odraslih, tako i kod adolescenata, a koja se sada može primeniti i na korist i zadovoljstvo sve naše dece.
1. Uzmi stvar u svoje ruke.
Od ključne je važnosti naučiti decu da preuzmu odgovornost za svoje živote, za zabavu i dosadu, za sopstvenu sreću i nezadovoljstvo. To je prva navika: budi proaktivan.
- Pokušaj već danas da uradiš nešto od čega oduvek zazireš. Nađi sebi novog druga ili drugaricu, podigni ruku na času ili ostavi za sobom čisto kupatilo.
- Kad ti sledeći put bude dosadno, učini nešto lepo za nekog bližnjeg.
2. Napravi plan.
Objasnite deci kako planiranje unapred, bez obzira na to da li je reč o novcu, o školskim zadacima ili o životu uopšte, uvek vodi dobrom, uključujući i to da će im biti lakše da pomognu drugima.
- Uzmi olovku i parče hartije i zapiši tri cilja koja želiš da ostvariš.
- Svako od nas mogao bi u nečemu da bude bolji: da bolje radi domaće zadatke, da opere zube pre spavanja, da manje sekira roditelje. Opredelite se za jednu stvar koju biste ubuduće želeli da radite bolje i počnite da se usavršavate.
3. Prvo radi, posle se igraj.
Ukoliko ne naučimo decu da ono lakše ostave za kraj, i da prvo obave ono što je teško (tj. prioritetno), i to dok su još mali, možda će to naučiti prekasno, ili nikad neće. Naznačite detetu kako će se lepo osećati ako svoje obaveze dočeka spremno.
- Seti se nečega što odavno već odlažeš. Možda već dugo nisi pospremio sobu, ili naduvao gumu na biciklu, ili namestio onu rasklimanu fioku. Učini to iz ovih stopa!- Sutra iznenadi roditelje i obavi svoje dužnosti i pre nego što oni to od tebe zatraže.
4. Da budemo zadovoljni i ti i ja.
Razmišljanje o tome da svi dobiju, o koristi drugoga kao i o svojoj - jedna je od divnih navika kojima možemo naučiti mališane. U životu se, najzad, nikad i ne vrti baš sve oko mene, a ni oko tebe - važni smo i ti i ja.
- Pokušaj da ceo jedan dan izguraš bez durenja i samosažaljevanja.
- Kad ti sledeći put dođe da se posvađaš ili potučeš s nekim oko toga kome će pripasti najbolja igračka, upitaj sebe: „Kako da usrećim i sebe i njega?”
5. Saslušaj drugog pre nego što kažeš šta ti je na umu.
U školi nas uče da čitamo, pišemo i govorimo. Ne uče nas, međutim, da slušamo, što je najvažnije od svih umeća komunikacije. Nije dovoljno slušati ušima, jer tek nešto manje od deset odsto ukupne komunikacije odvija se posredstvom reči koje izgovaramo. Ostatak se krije u govoru tela, u tonu i osećanjima koje iskazujemo glasom.
- Kad sledećeg puta zatekneš nekog drugara potištenog, pogledaj ga u oči i prouči celokupno njegovo držanje. Kaži mu da znaš da je tužan i da bi želeo da pomogneš.
- Seti se nekoga koga poznaješ, a ko, po tvom mišljenju, ume dobro da sluša. Tvoja baka? Ilitata? Šta ih čini dobrim slušaocima?
6. Bolje je zajedno.
Udružiti snage znači uvažiti sve razlike, a ipak zajednički delati da bi se stiglo do rezultata kakav niko od nas pojedinačno ne bi postigao. To vam je ono kad su 1+1=3, a možda i više.
- Gledaj utakmicu sportske ekipe za koju navijaš. Posebno obrati pažnju na to da li, i u kojoj meri, svi igrači ponaosob učestvuju u timskoj igri.
- Pozovi ovog leta dvojicu drugara, pa zajedno postavite štand na kojem ćete prodavati limunadu. Jedan neka napravi poster, drugi neka pripravi limunadu, a treći neka postavi tezgu i donese čaše i led. Lepo se zabavite!
7. Najlepše je s ravnotežom.
Svi se bolje osećamo kad smo uravnoteženi, kad nađemo vremena da osvežimo sva četiri dela našeg bića: telo, srce, um i dušu. Ne smemo nikada dozvoliti da budemo u toj meri prezaposleni da nemamo vremena da se-naoštrimo.
- Tokom jedne nedelje čitaj dvadeset minuta svakoga dana.
- Izađi na neko mesto u prirodi koje posebno voliš, planinu, park ili obalu neke rečice. Kad stigneš tamo, seti se svih stvari u životu koje te čine srećnim, svoje bake, kuce ili trenutaka provedenih u igri s drugarima.
1. Uzmi stvar u svoje ruke.
Od ključne je važnosti naučiti decu da preuzmu odgovornost za svoje živote, za zabavu i dosadu, za sopstvenu sreću i nezadovoljstvo. To je prva navika: budi proaktivan.
- Pokušaj već danas da uradiš nešto od čega oduvek zazireš. Nađi sebi novog druga ili drugaricu, podigni ruku na času ili ostavi za sobom čisto kupatilo.
- Kad ti sledeći put bude dosadno, učini nešto lepo za nekog bližnjeg.
2. Napravi plan.
Objasnite deci kako planiranje unapred, bez obzira na to da li je reč o novcu, o školskim zadacima ili o životu uopšte, uvek vodi dobrom, uključujući i to da će im biti lakše da pomognu drugima.
- Uzmi olovku i parče hartije i zapiši tri cilja koja želiš da ostvariš.
- Svako od nas mogao bi u nečemu da bude bolji: da bolje radi domaće zadatke, da opere zube pre spavanja, da manje sekira roditelje. Opredelite se za jednu stvar koju biste ubuduće želeli da radite bolje i počnite da se usavršavate.
3. Prvo radi, posle se igraj.
Ukoliko ne naučimo decu da ono lakše ostave za kraj, i da prvo obave ono što je teško (tj. prioritetno), i to dok su još mali, možda će to naučiti prekasno, ili nikad neće. Naznačite detetu kako će se lepo osećati ako svoje obaveze dočeka spremno.
- Seti se nečega što odavno već odlažeš. Možda već dugo nisi pospremio sobu, ili naduvao gumu na biciklu, ili namestio onu rasklimanu fioku. Učini to iz ovih stopa!- Sutra iznenadi roditelje i obavi svoje dužnosti i pre nego što oni to od tebe zatraže.
4. Da budemo zadovoljni i ti i ja.
Razmišljanje o tome da svi dobiju, o koristi drugoga kao i o svojoj - jedna je od divnih navika kojima možemo naučiti mališane. U životu se, najzad, nikad i ne vrti baš sve oko mene, a ni oko tebe - važni smo i ti i ja.
- Pokušaj da ceo jedan dan izguraš bez durenja i samosažaljevanja.
- Kad ti sledeći put dođe da se posvađaš ili potučeš s nekim oko toga kome će pripasti najbolja igračka, upitaj sebe: „Kako da usrećim i sebe i njega?”
5. Saslušaj drugog pre nego što kažeš šta ti je na umu.
U školi nas uče da čitamo, pišemo i govorimo. Ne uče nas, međutim, da slušamo, što je najvažnije od svih umeća komunikacije. Nije dovoljno slušati ušima, jer tek nešto manje od deset odsto ukupne komunikacije odvija se posredstvom reči koje izgovaramo. Ostatak se krije u govoru tela, u tonu i osećanjima koje iskazujemo glasom.
- Kad sledećeg puta zatekneš nekog drugara potištenog, pogledaj ga u oči i prouči celokupno njegovo držanje. Kaži mu da znaš da je tužan i da bi želeo da pomogneš.
- Seti se nekoga koga poznaješ, a ko, po tvom mišljenju, ume dobro da sluša. Tvoja baka? Ilitata? Šta ih čini dobrim slušaocima?
6. Bolje je zajedno.
Udružiti snage znači uvažiti sve razlike, a ipak zajednički delati da bi se stiglo do rezultata kakav niko od nas pojedinačno ne bi postigao. To vam je ono kad su 1+1=3, a možda i više.
- Gledaj utakmicu sportske ekipe za koju navijaš. Posebno obrati pažnju na to da li, i u kojoj meri, svi igrači ponaosob učestvuju u timskoj igri.
- Pozovi ovog leta dvojicu drugara, pa zajedno postavite štand na kojem ćete prodavati limunadu. Jedan neka napravi poster, drugi neka pripravi limunadu, a treći neka postavi tezgu i donese čaše i led. Lepo se zabavite!
7. Najlepše je s ravnotežom.
Svi se bolje osećamo kad smo uravnoteženi, kad nađemo vremena da osvežimo sva četiri dela našeg bića: telo, srce, um i dušu. Ne smemo nikada dozvoliti da budemo u toj meri prezaposleni da nemamo vremena da se-naoštrimo.
- Tokom jedne nedelje čitaj dvadeset minuta svakoga dana.
- Izađi na neko mesto u prirodi koje posebno voliš, planinu, park ili obalu neke rečice. Kad stigneš tamo, seti se svih stvari u životu koje te čine srećnim, svoje bake, kuce ili trenutaka provedenih u igri s drugarima.
Нема коментара:
Постави коментар