Zdrava i skladna ishrana nije dovoljna sama po sebi. Telesne funkcije, takođe, treba trenirati. Ukoliko se telo „štedi” dolazi do slabljenja njegovih funkcija i odbrambenih mehanizama. Kretanje i sport pospešuju rad organa za varenje, utiču na pravilnu razmenu materija u organizmu i smanjuju telesnu težinu.
PRIPAZITI NA DOBRO I PRAVILNO DRŽANJE
Članovi porodice, kao i vaspitači u školi, trebali bi da paze na pravilno držanje dece već u njihovim ranim godinama (stajanje, sedenje, ležanje, hodanje). Pogrbljena leđa i obešena glava nisu samo znakovi starenja, nego ih nalazimo već kod mladih osoba, što posebno negativno utiče na njihovo kretanje.
Prilikom stajanja, glavu treba držati uspravno; ramena ne smeju biti spuštena jer time dolazi do sužavanja grudnog koša, što sa svoje strane onemogućava pravilno disanje. Noge treba držati bliže jednu drugoj, a ne u raskoraku i sa velikim razmakom između njih; kolena ne treba savijati.
Prilikom sedenja, leđa i ramena takođe treba držati uspravno; natkolenica i potkolenica treba da budu pod pravim uglom. Optimalan način sedenja jeste kada je telo opušteno i telesna težina pravilno raspoređena, bez nepotrebnog opterećivanja kičmenog stuba. Bitno je paziti na pravilno držanje tokom jela, jer i način sedenja utiče na varenje. Potrebno je takođe paziti i da sto i stolica imaju određenu visinu kako ne bi bilo pritiska na želudac. Prilikom hodanja, treba paziti da se staje na pete, a odiže na prste - na taj način kolena su opuštenija tokom hodanja. To hodu daje određenu elastičnost koja ukazuje na „svežinu” i „mladalaštvo”. Ruke treba pustiti da slobodno padaju niz telo, glavu treba držati uspravno, a ramena lagano izviti unazad kako bi grudni koš bio slobodan i disanje olakšano.
Sledi nekoliko načelnih saveta za pravilno držanje prilikom svakodnevnog kretanja i na radnom mestu, kako biste u poznijim godinama bili pošteđeni bolova u leđima.
- Izbegavajte da dugo ostanete u istom položaju prilikom sedenja ili stajanja, nego ga što češće menjajte - samo uz česte promene položaja i držanja dolazi do pravilnog metabolizma u zglobovima.
- Prilikom dužeg stajanja nastojte pravilno da rasporedite opterećenje na obe noge, ili naizmenično, u jednakim vremenskim intervalima, stojite na svakoj nozi, a takođe nastojte da vam ruke budu u pokretu i povremeno se protegnite.
- Ukoliko radite stojeći, nastojte da podesite radnu površinu na visinu koja ne umara ruke i ramena.
- Prilikom rada u sedećem položaju, važno je da visina radne površine bude podešena tako da ruka savijena u laktu formira prav ugao. Potrebno je paziti da površina ne bude previše niska, jer u tom slučaju treba više sagnuti glavu, a takav položaj trajno oštećuje vratni deo kičme.
Na kancelarijskim stolicama se lako može podesiti visina, a naslon je moguće prilagoditi svakom pojedincu, što rasterećuje kičmu tokom sedenja. Veoma je važno da stolica ima naslon za ruke, koji omogućuje da se ruke odmore.
- Ako ne možete da izbegnete duže stajanje bilo pri radu ili kod kuće, tada svakako treba da se pridržavate sledećeg pravila: nikada nemojte stajati u polusavijenom položaju. Nastojte da stojite na jednoj nozi, dok je druga pružena napred za nekoliko santimetara, jer je tako telo u ravnoteži. Smenjujte noge u tom položaju.
- Podmetnite nešto ispod jedne noge dok stojite na drugoj, jer ćete je na taj način rasteretiti - nastojte da, dok stojite budete u pokretu koliko god je to moguće!
- Ukoliko se saginjete, nemojte se saginjati leđima nego se spustite na takav način da čučnete.
Na kancelarijskim stolicama se lako može podesiti visina, a naslon je moguće prilagoditi svakom pojedincu, što rasterećuje kičmu tokom sedenja. Veoma je važno da stolica ima naslon za ruke, koji omogućuje da se ruke odmore.
- Ako ne možete da izbegnete duže stajanje bilo pri radu ili kod kuće, tada svakako treba da se pridržavate sledećeg pravila: nikada nemojte stajati u polusavijenom položaju. Nastojte da stojite na jednoj nozi, dok je druga pružena napred za nekoliko santimetara, jer je tako telo u ravnoteži. Smenjujte noge u tom položaju.
- Podmetnite nešto ispod jedne noge dok stojite na drugoj, jer ćete je na taj način rasteretiti - nastojte da, dok stojite budete u pokretu koliko god je to moguće!
- Ukoliko se saginjete, nemojte se saginjati leđima nego se spustite na takav način da čučnete.
Ako dižete teret, nastojte da opterećenje prenesete sa ruku na natkolenicu, odnosno da teret podižete iz čučećeg položaja. Ako je neizbežno da nosite težak teret, tada ga nosite naizmenično na ramenima, a nikako na rukama. Ako teret nosite na grudima, nastojte da ga što više priljubite uz grudi, kako vas teret ne bi povukao napred. Teret nikada nemojte da nosite sa pogrbljenim leđima!
- Nastojte da ne nosite cipele sa visokom petom prilikom rada, ili svakodnevno.
- Vozači automobila bi trebali da paze na položaj svog tela tokom vožnje - ruke bi trebale da budu ispružene i lagano savijene u laktovima. KRETANJE I SPORT
Istraživanja su pokazala da istrenirano srce mora daleko manje i sporije da radi za ostvarivanje ponekih radnji, nego neistrenirano srce. To proizlazi iz toga što, ukoliko je srce istrenirano, ne raste krvni pritisak usled fizičkog napora. I ne samo to. Kretanje i sport dovode telo u kondiciju na takav način da preventivno utiču na sprečavanje oboljenja i usporavaju proces starenja, s obzirom da održavaju telo mladim.
- Vozači automobila bi trebali da paze na položaj svog tela tokom vožnje - ruke bi trebale da budu ispružene i lagano savijene u laktovima. KRETANJE I SPORT
Istraživanja su pokazala da istrenirano srce mora daleko manje i sporije da radi za ostvarivanje ponekih radnji, nego neistrenirano srce. To proizlazi iz toga što, ukoliko je srce istrenirano, ne raste krvni pritisak usled fizičkog napora. I ne samo to. Kretanje i sport dovode telo u kondiciju na takav način da preventivno utiču na sprečavanje oboljenja i usporavaju proces starenja, s obzirom da održavaju telo mladim.
KRETANJE I SPORT
Istraživanja su pokazala da istrenirano srce mora daleko manje i sporije da radi za ostvarivanje ponekih radnji, nego neistrenirano srce. To proizlazi iz toga što, ukoliko je srce istrenirano, ne raste krvni pritisak usled fizičkog napora. I ne samo to. Kretanje i sport dovode telo u kondiciju na takav način da preventivno utiču na sprečavanje oboljenja i usporavaju proces starenja, s obzirom da održavaju telo mladim.
Kretanje i sport:
- Sprečavaju gojenje i pomažu da se očuva telesna težina, ili čak da se ona smanji. Na primer, tokom jednosatne vožnje biciklom potroši se 350-450 kalorija; to odgovara meniju od 250 gr ribe, jedne porcije spanaća i 100 gr svežeg sira! Osim toga, utiče na metabolizam, odnosno pravilnu razmenu materija u organizmu.
- Podstiču cirkulaciju krvi kroz ubrzane otkucaje srca i osiguravaju izbacivanje otrovnih materija iz organizma. Isto tako, pospešuju pravilno disanje.
- Preko bolje cirkulacije krvi, pospešuju bolje funkcionisanje mnogih drugih organa.
- Očvršćuju celokupnu muskulaturu.
- Preko bolje cirkulacije krvi, pospešuju bolje funkcionisanje mnogih drugih organa.
- Očvršćuju celokupnu muskulaturu.
- Utiču na veći dovod kiseonika u organizam.
- Jačaju odbrambeni mehanizam organizma i sprečavaju obolevanje od infektivnih bolesti.
- Sprečavaju proširenje vena, kožu čine svežom i zategnutom, zglobove i tetive čine elastičnim, jačaju mišiće i kosti.
Vrstu sporta kojom neko želi da se bavi treba izabrati u zavisnosti od interesa i zanimanja za njega. Bavljenje sportom treba kod ljudi da podstakne zainteresovanost i radost - a to se ne može postići ukoliko se pod sportom podrazumeva vožnja kućnog bicikla za koji se veoma brzo gubi interesovanje.
- Jačaju odbrambeni mehanizam organizma i sprečavaju obolevanje od infektivnih bolesti.
- Sprečavaju proširenje vena, kožu čine svežom i zategnutom, zglobove i tetive čine elastičnim, jačaju mišiće i kosti.
Vrstu sporta kojom neko želi da se bavi treba izabrati u zavisnosti od interesa i zanimanja za njega. Bavljenje sportom treba kod ljudi da podstakne zainteresovanost i radost - a to se ne može postići ukoliko se pod sportom podrazumeva vožnja kućnog bicikla za koji se veoma brzo gubi interesovanje.
Svakodnevno kretanje
Nije nužno uvek se baviti isključivo sportom. Cirkulacija se može poboljšati i kod ljudi koji se ne bave sportom - dovoljni su svakodnevne šetnje i trčanje. Prilikom šetnji nemojte besposleno tumarati ili se polako vući, nego snažno koračajte odmerenim koracima, a pritom rukama treba naizmenično mahati napred-nazad jer se tako jačaju trbušni mišići. Dok šetate, dišite lagano i duboko. Savet: brojite kolike koraka napravite dok lagano udahnete, a koliko dok izdahnete. Nastojte da pravite što veće korake. Tako ćete preći veću udaljenost, a nećete se umoriti. Ali nemojte da se preforsirate - ukoliko svakodnevno šetate, nastojte da povećavate daljinu svakog narednog dana i na taj način povećavate kondiciju, bez iscrpljivanja organizma.
Kod hobija kojim se obično bavimo takođe nalazimo dovoljno kretanja. Primer je rad u vrtu, koji po svom zdravstvenom učinku ne zaostaje za sportom. Prednost bavljenja vrtlarstvom je upravo u stalnom boravku na svežem vazduhu - time se stimuliše disanje, podstiče se bolja prokrvljenost, cirkulacija, a time i rad svih drugih organa.
Samo ćemo podsetiti da lagane i redovne gimnastičke vežbe veoma blagotvorno deluju na celokupan organizam.
Нема коментара:
Постави коментар